Ostavi me dok sam mala bila,
pa joj nisam lice zapamtila,
majka moja,srca kamenoga,
na raskrscu puta velikoga.
Do mene joj nije bilo stalo,
jer ostavi svoje cedo malo,
tek rodjeno,sitno i nejako,
uzeti ga mogao je svako!
Ne znam oca,a ni majku moju,
sama krojih ja sudbinu svoju.
ostade ruza..... trnjem obrasla
Uz Tudjine ja sam odrasla,
Nogama svojim u zivot idem novi,
cuvaju se mog djetinjstva snovi.
Ruza je ruza i kad trnje ima,
staze zivota su putevi ako hodis njima
Ne ostade prazan moj registar,
u njem' pise,psiholog-magistar.
Gdje god idem sobom BOSNU nosim,
Bosanka sam, time se ponosim!
Trazila sam roditelje svoje,
ostadose puste zelje moje.
Nikada se nisu pojavili
mlado su mi srce ojadili.
Sad svoj zivot oni negdje vode,
a prosle su vec godine mnoge.
Uz djecu su vec pronasli srecu,
da im smetam,ne zelim i necu!
U dalekoj zemlji sada sama zivim,
al' ne skretoh nikad,putem krivim!
Kroz zivot gorda i ponosna koracam,
mojoj BOSNI,uskoro se vracam!
E.TERZIC
No comments:
Post a Comment