Nista bez svoje zemlje nema,
svaka je tudja, tuga golema!
U jednoj tudjoj, dalekoj, nekoj,
jedan je covjek srca mehkog.
Srce se njegovo cijepa od boli,
pati za sestrom koju voli.
Ocekuje svakog casa,
da ce cuti njenog glasa.
A znala je da zapjeva,
k'o nebeska mala seva,
Kaza meni nasa mati,
sestra, je znala zapjevati.
Moja sestra, moja dusa,
ko ce sada da je slusa?
Sad kada sam predaleko,
da li ce je cuti neko,
Od Kaknja do Sarajeva,
kako moja sestra pjeva?
Dragi brate u tudjini,
vratite se domovini!
Stalno place nasa mati,
za zivota zeli znati,
da l' ces nasoj Bosni doci,
i kroz Kakanj opet proci?
Isplakala oci svoje,
brinuc' za te i za tvoje.
Selami vas, za vas dovi,
kad god mozes,ti nazovi!
Tudjina nas rastavila,
al' ne brini sestro mila,
zlatokosa moja vilo,
sve je isto sto i bilo!
Istim zarom ja te volim,
Svevisnjemu za te molim!
Reci djeci neka znaju,
i zapamte svoga daju!
Sto tudjinskim hodi krajem,
i cezne za zavicajem.
U mislima sto je s vama.
Ne prodje ni jednog dana,
Oko suzu da ne pusti,
vase ime ne izusti!
Cuvajte se ti i mati,
ja se uzdam, Bog ce dati,
srcu mome mir i spas,
kad ugledam opet vas!
I da cujem sestrin glas,
blagoslovi, Boze, nas!
E.TERZIC
No comments:
Post a Comment